Полиестерски (полиестерска влакна), најдужију синтетичка влакна на свету, има визуелно привлачна естетика која директно утиче на дизајн и квалитет низводне одеће, кућне текстиле и индустријске текстилне текстиле. Из перспективе индустрије, визуелна и тактилна својства полиестерских тканина произлази из њихове молекуларне структуре и значајно је под утицајем процеса завршне обраде.
Сјајни и перформанси у боји су међу најважнијим карактеристикама изглед полиестера. Због редовног распореда полиестерских макромолекуларних ланаца и њихове високе кристалности, површина влакана поседује природни мекани сјај, посебно када је ткани у обичан или сатенским плетењима, стварајући живописно, свилено- као рефлектирајући ефекат. Ова висока рефлективност резултира високо засићеним бојама након бојења, са постојањем бојом углавном прелазите од природних влакана. Због тога је посебно погодно за радну одећу на отвореном или спортској одећи, где живине морају током времена остати живахне. Користећи катионске или дисперзне боје, полиестер може постићи различите завршнице, од матирања до металних, како би се задовољиле потребе различитих тржишних сегмената.
У погледу површинске морфологије и текстуре, полиестерски тканини могу постићи разноврстан изглед кроз дебљину предива, густине ткање и технике завршне обраде. Конвенционални полиестерски тканине од лаких, оштром је површину. Међутим, након АЛКАЛИ - редукцијски третман (као што је свила - попут лечења), микро- затамњене структуре формирају на површини влакана, дајући тканину осјетјен, бреск - осјећајући се деликатно, бресква -. Постељина - Као и вуна - попут ефеката, који су постали популарни последњих година, постижу се употребом диференцијално скупљаних пређе пређе или ваздуха - текстуре, стварајући неправилне, три {{10} димензионалне текстуре на површини тканине. Ово задржава полиестерску отпорност на боцију док опонаша текстуру природних влакана.
Димензионална стабилност и задржавање облика су кључне предности у индустријским апликацијама. Полиестерске тканине одржавају готово да нема промене облика током прања или ношења, са брзином опоравка бора који прелази 90%. Ова некретнина чини их доминантном силом у апликацијама у којима је хрскав изглед пресудан, као што су мајице и униформе. Вриједно је напоменути да неспособљене полиестерске тканине могу имати чврст осећај. Међутим, хидрофилни прерађивачки или силиконски омекциони процеси могу значајно побољшати осећај своје површине, балансирање функционалности и мода.
Трендови индустрије показују да се дизајн полиестерских тканина креће ка визуелизацији функционалности. Кроз технолошке иновације као што су штампање микрокапсула и ласерским јеткањем, тканине су прожете доданом вриједношћу као што су биомиметичке текстуре и температуре - осетљиве ефекте током одржавања основних перформанси. Ове карактеристике заједно успостављају статус полиестера индустрије као "већина пластичне текстилне супстрате".
